Ja tako mislim / Posuđeni komentar

PIR U BRISELU

Piše: Filip Rodić

PIJAČNI BAROMETAR EU


Rezultat izbora za Evropski parlament doveo je Evropsku uniju u situaciju u kojoj je gotovo nemoguće postići kompromis o budućem vođstvu evropskih institucija. Svedoci smo samo još jednoj u nizu kriza koje pokazuju da je jedinstvo „evropske porodice“ ozbiljno ugroženo

Po okončanju majskih izbora za Evropski parlament domaći evrofanatični analitičari utrkivali su se prosto kako bi domaću javnost uverili da nije došlo do očekivanog (priželjkivanog) prodora evroskeptičnih i populističkih stranaka, kako je uspeh koji su predstavnici ovakvih opcija ostvarili beznačajan i kako neće imati uticaja na budućnost Evropske unije, njenu politiku i odnos prema proširenju. Svega nešto više od mesec dana kasnije, realnost koju tada u svojoj zaljubljenosti u briselski establišment nisu mogli, ili hteli, da objektivno sagledaju – demantovala ih je. Za razliku od 2014. godine, kada su stranke glavnog toka, Evropska narodna partija (EPP) i Socijalisti i demokrate (SD), još imale čvrstu većinu, pa je žovijalni Žan-Klod Junker bez većih problema izabran za predsednika Evropske komisije, te lako sastavljen spisak komesara i podeljene ključne pozicije u Evropskom parlamentu, 2019. rascep je vidljiv ne samo između različitih političkih grupacija, država članica ili institucija nego i unutar poslaničkih klubova, pre svega u EPP-u.

NAJVEĆE PONIŽENjE MERKELOVE Trvenja između „srodnih“ političkih tokova oko preraspodele važnih i lukrativnih funkcija počela su neposredno nakon izbora, a kulminirala su u nedelju i ponedeljak (30. juna – 1. jula) sukobima unutar EPP i Saveta EU. „To je bilo poniženje kakvo Angela Merkel nije iskusila tokom trinaest i po godina na mestu nemačke kancelarke i nespornog vrhovnog vođe dominantne političke familije u EU – EPP“, piše inače vrlo pro-EU orijentisani „Politiko“. „Pred lidere EPP, uključujući i najmanje šest premijera i predsednika, okupljenih u nedelju posle podne u Briselu, Merkelova je iznela plan za popunjavanje najviših funkcija EU prema kojem bi socijaldemokrata Frans Timermans bio predsednik Komisije, umesto kandidata EPP, nemačkog poslanika Manfreda Vebera. To što je ona predložila predstavlja šokantan pad za konzervativnu partiju koja je dugo imala vodeću ulogu na sceni EU i trenutno ima predsednike Evropske komisije, Evropskog saveta i Parlamenta. Po njenom planu, koji je dogovorila sa manjom grupom drugih lidera na marginama samita G20 u Osaki, EPP-u bi ostalo samo mesto predsednika Parlamenta i funkcija visokog predstavnika za spoljnu politiku“, dodaje „Politiko“.

Lideri EPP su prebledeli čuvši ovaj predlog i žestoko se protivili ovakvoj ideji ističući da im je sporazum samo predočen, bez ikakvih konsultacija. Niko nije ustao u odbranu Merkelove. „Nijednog glasa nije bilo u njenu korist. Ljudi su bili veoma besni“, rekao je jedan funkcioner EPP „Politiku“. Iznete su čak i optužbe da je Merkelova ovaj sporazum napravila zarad sopstvene i nemačke koristi, ne mareći za stranačke partnere. A koristi je, pomalo, trebalo da ima i Veber, kojem je jasno da nema šanse da dobije funkciju predsednika Komisije, ali je Merkelova trgovinom trebalo da mu obezbedi da svih pet godina mandata sadašnjeg Parlamenta bude njegov predsednik, što je dosad nezabeležena praksa u Uniji. „Protivljenje je bilo toliko da je Merkelova ranije nego što je planirano napustila sastanak i otišla u zgradu Saveta na razgovore sa predsednikom Saveta EU Donaldom Tuskom i predsednikom Francuske Emanuelom Makronom“, navodi „Politiko“. Dakle, iako je EPP i iz ovih izbora, uprkos gubitku od četrdesetak poslaničkih mandata, izašao kao najjača stranka u parlamentu, ta pobeda ne da je Pirova nego bi mogla i da intenzivira raspad partijskog jedinstva započet zamrzavanjem statusa Fidesa mađarskog premijera Viktora Orbana.

U redovima parlamentarnog bloka „Obnovimo Evropu“, s Makronom na čelu, bloka koji je na ovim izborima ostvario proboj osvojivši zajedno sa liberalima oko 40 mandata više, situacija je nešto stabilnija, ali daleko od „mirnog mora“. Posle žestoke unutarpartijske borbe, za lidera poslaničkog kluba izabran je bivši rumunski premijer Dačijan Čiološ, koji je uprkos snažnoj Makronovoj podršci na mišiće pobedio rivalku Sofi Int Veld.

Tako su se dvoje ključnih ljudi EU, Makron i Merkelova, manje ili više ranjivi obreli na sednici Saveta na kojem atmosfera nije bila mnogo prijateljskija od one na prethodnim partijskim sastancima. Posle samita Saveta od 21. juna, prvog sastanka na kojem su lideri razgovarali o kadrovskoj politici, a koji se završio bez ikakvog dogovora i na kojem lideri država članica nisu uspeli da se dogovore ni oko toga u čemu se tačno ne slažu, razgovori su nastavljeni u sličnom duhu u nedelju, 30. juna. Bez mogućnosti da se izađe iz ćorsokaka, posle 16 sati tumaranja po mraku, prekinuti su u ranim jutarnjim satima u ponedeljak i ponovo zakazani za utorak u 11 časova. Ovaj termin je, međutim, odlagan čak četiri puta, po svemu sudeći pošto neformalni pregovori van glavne sale zgrade Saveta EU nisu bili plodonosni, i sastanak je počeo tek u kasnim popodnevnim satima, ručkom. Izboru Timermansa se, prema dosadašnjim informacijama, žestoko i bez spremnosti na kompromis protive pre svega članice Višegradske grupe – Poljska, Mađarska, Slovačka i Češka – kao i Italija.

OBRAČUN U PARLAMENTU Čak i ako evropski lideri uspeju da se u okviru Saveta dogovore oko preraspodele najvažnijih evropskih funkcija, čeka ih još jedan žestoki okršaj u Parlamentu koji najavljuje da će, bez obzira postigli šefovi država i vlada EU dogovor ili ne, u sredu, 3. jula (kada ovaj broj „Pečata“ već bude u štampi) na prvoj plenarnoj sednici u Strazburu birati svog novog predsednika. „Izabraćemo svog predsednika bez obzira na ishod samita Saveta, bez obzira da li postoji dogovor između država članica, ili ne“, izjavio je u nedelju aktuelni predsednik Parlamenta Antonio Tajani.

Ukoliko Savet postigne dogovor oko izbora Timermansa za novog predsednika Evropske komisije, moraće da prođe kroz „toplog zeca“ u Parlamentu i to upravo zbog rezultata izbora iz maja za koje su naši stručnjaci procenili da neće poremetiti funkcionisanje EU. Matematika je vrlo jednostavna. Timermans, bivši šef holandske diplomatije i trenutni potpredsednik Komisije, ima, pored svojih socijalista i demokrata, i izvesnu podršku poslaničkih klubova „Obnovimo Evropu“ i Zelenih. Problem je, međutim, što ova tri bloka zajedno mogu da okupe 337 evroposlanika, što nije dovoljno za izbor, te bi im za neophodnih 376 glasova bila potrebna podrška i Evropske narodne partije. Narodnjaci se, kao što su pokazali tokom sastanka s Merkelovom u nedelju, barem zasada, ovome protive i još podržavaju Veberovu kandidaturu. Ona je, međutim, bez neke ozbiljne trgovine osuđena na neuspeh, jer bi Veber većinu za pobedu nad Timermansom mogao da nađe samo u saradnji sa ekstremnom desnicom okupljenom pod zastavama Evropskih konzervativaca i reformista i Salvinijevog saveza naroda i nacija, što je on unapred obećao da neće raditi.

Jasno je da je situacija u kojoj se trenutno nalaze evropske institucije, pa samim tim i celokupna Evropska unija, stanje potpune blokade koje se može rešiti samo ozbiljnom trgovinom i bolnim kompromisima koji mogu biti uspešni na kratke staze, ali bi se isto tako u budućnosti mogli pokazati i kao najgori mogući ishod. Koliko je situacija beznadežna u trenutku dok pišemo ovaj tekst govori i odgovor na pitanje šta bi se moglo promeniti između ponedeljka i utorka da se prevaziđe blokada a koji je dala Angela Merkel po suspenziji sastanka Saveta u ponedeljak ujutro: „Kad bismo mogli da znamo šta će se promeniti sutra, nastavili bismo rad danas.“ Hoće li se celonoćni pirovi u Briselu okončati Pirovom pobedom? Verovatno.

Piše: Filip Rodić za pecat.co.rs

Related posts

Nešto drugačije sa Milošem Šolajom

M.

Nova geometrija Evrope

Z.K

BEZ PRAVA NA PORAZ!

Z.K

Ostavite komentar