Svijet Vijesti

AI: EU je saučesnik u nasilju, interesuje ih novac

U izveštaju Amnesti internešenela, pod nazivom “Gurnuti na ivicu: Nasilje nad izbeglicama i migrantima i njihovo zlostavljanje duž balkanske rute”, opisuje kako evropske vlade, koje daju prioritet graničnoj kontroli umesto međunarodnom pravu, ne samo da ignorišu nasilne napade hrvatske policije, već finansiraju njihove aktivnosti.

Evropske vlade su saučesnici u sistematskom, nezakonitom i često nasilnom odvraćanju više hiljada tražitelja azila i njihovom kolektivnom proterivanju u nesigurne i bedne izbegličke kampove u Bosni i Hecegovini, naveo je u saopštenju “Amnesti internešnel”.

“Da bi se razumeli prioriteti evropskih vlada, potrebno je samo da se prati novac. Njihovi finansijski doprinosi za humanitarnu pomoć su znatno manji nego sredstva koja daju za sigurnost granica, uključujući opremanje hrvatske granične policije, kao i potporu njihovih plata”, izjavio je direktor za istraživanja u evropskoj kancelariji “Amnesti internešnela” Masimo Morati.

Morati ukazuje da su ljudi koji beže od rata i progona, a koje hrvatska policija tuče, pljačka i nasilno vraća u pravnu neizvesnost, ostavljeni na nemilost slabog sistema azila u BiH.

Procenjuje se da je oko 5.500 ljudi u izbegličkim kampovima u Bihaću i Velikoj Kladuši i da nemaju osnovne uslove za život.

U saopštenju “Amnesti internešnela” navodi se da BiH ne može da migrantima u kampovima pruži zaštitu, niti adekvatne uslove za život i dodaje se da higijenski uslovi nisu povolji, kao i to da nema tople vode, neophodne lekarske nege i dovoljno hrane.

Migrantima su uglavnom cilj zemlje Evropske unije, a da bi stigli do svog cilja moraju da uđu u Sloveniju ili Italiju. Na tom putu čekaju ih guste hrvatske šume, brze reke, a na pojedinim mestima i aktivna minska polja, navodi se u saopštenju “Amnesti internešnela”.

Za 10 meseci 2018. godine, najmanje 12 osoba utopilo se na zapadnom Balkanu, najčešće na graničnom prelazu iz Hrvatske u Sloveniju, a više desetina stradalo je na druge načine, dodaje se u saopštenju.

“Amnesti internešnel” ističe da su gotovo svi koji su trenutno u kampovima u Bihaću i Velikoj Kladuši nasilno vraćeni u BiH iz Hrvatske ili Slovenije, dok je čak trećina ljudi sa kojima su govorili radnici “Amnesti internešnela” doživela nasilje u rukama hrvatske policije.

Mnogi kažu da su ih hrvatski policajci tukli i krali dokumenta i lične stvari. U saopštenju se navodi da ovakva svedočenja ukazuju na sistemsku i smišljenu politiku hrvatskih organa vlasti koja za cilj ima da spreči buduće pokušaje ulaska u zemlju.

Migranti koji su uhvaćeni u Italiji i Sloveniji često su podvrgavani lančanom odvraćanju, po kratkom postupku predavani hrvatskoj policiji i silom proterivani nazad u kampove u Bosni i Hercegovini, a da njihovi zahtevi za azil nisu ni razmatrani, navodi se u saopštenju.

“Amnesti internešnela” ukazuje da hrvatski organi sve češće pokušavaju da obeshrabre javni nadzor nad migracionim merama, kako broj navoda o nasilnim odvraćanjima na granicama raste.

Blokiraju se pokušaji hrvatskih javnih institucija da naziru mere na granici, a organizaicije koje se bave pravima migranata i izbeglica su na meti vlasti, navodi se u saopštenju.

Usprkos uznemirujućim postupcima na granici, EU je nastavila da dodeljuje značajna sredstva za pomoć bezbednosnoj infrastrukturi hrvatske granice. EU takođe, kako se kaže, uporno ignoriše neuspehe evropskog sistema za azile, koji ova putovanja čine nužnim.

“Kako se sneg bude topio i temperature rasle, tako će rasti i broj ljudi koji pokušavaju da pređu u Hrvatsku. Budući da je BiH loše opremljena za dolazak sve većeg broja ljudi koji traže zaštitu, moraju da se preuzmu mere kako bi se izbegla humanitarna kriza na rubu EU”, ocenio je Morati.

Slične objave

Ekipa Radio Beograda šest sati držana u pritvoru kosovske policije

M.

“UNIKAT” U AKCIJI: Šeranić osumnjičen da je vođa KRIMINALNE GRUPE u Banjaluci

Z.K

Danas sunčano i toplo

M.

Ostavite komentar